„Би-Би-Си“: Који су ризици од бомбардовања иранских нуклеарних постројења

Напади Израела усмерени су на иранску нуклеарну инфраструктуру, са великим нагласком на подземна постројења за обогаћивање уранијума - постројење Натанз, у централном делу Ирана, претрпело је велико оштећење, саопштила је раније Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) и додала да су ти напади "дубоко забрињавајући".

Друга локација, Фордо, закопана је дубоко у планину, а допрети до ове подземне инсталације захтевало би снажне бомбе за "разбијање бункера", које имају само Сједињене Америчке Државе.

Локације за обогаћивање уранијума користе се за појачавање залиха одређеног типа или изотопа - уранијума, пише Би-Би-Си на српском језику.

"Кад ископате уранијум из земље, он долази у два облика: 99.3 одсто је уранијум-238, а 0,7 одсто, или отприлике један атом на сваких 150, јесте уранијум-235, и то вам треба да би радио ваш нуклеарни реактор", објашњава професор Педи Реган са Универзитета у Сарију и британске Националне лабораторије за физику.

Реган објашњава да процес обогаћивања нуклеарног горива значи повећавање количина уранијума-235, а то се ради узимањем уранијума у његовом гасовитом стању и његовим обртањем у машинама званим центрифуге.

"И зато што је уранијум-238 тежи од жељеног уранијума-235, ова два се раздвајају док се обрћу. То се понавља изнова и изнова, да би се појачало обогаћивање. Нуклеарним електранама је обично потребно око 3-5 одсто овог обогаћеног уранијума да би генерисале контролисану нуклеарну реакцију која испушта енергију", каже он.

Додаје и да када је циљ направити нуклеарно оружје, да је потребан много већи проценат уранијума-235 - око 90 одсто.

У суштини, што је уранијум обогаћенији, то је већи налет енергије кад се сви ти атоми цепају.

ИАЕА каже да је ирански уранијум достигао око 60 одсто обогаћења - дакле, на добром је путу да буде довољно концентрисан за нуклеарно оружје.

Међутим, испаљивање ракете у регуларно похрањене залихе обогаћеног уранијума не би изазвало "нуклеарни инцидент" истих размера као што су биле катастрофе које су се десиле у нуклеарним електранама Фукушима или Чернобиљ.

"Високо обогаћени уранијум је око три пута радиоактивнији од необогаћеног. Али, заправо, кад се све узме у перспективи, ниједан од њих није посебно густо радиоактиван. Не би изазвао велики проблем са еколошком контаминацијом", објашњава професор Џим Смит, са Универзитета у Портсмуту, који је проучавао последице чернобиљске катастрофе.

Према његовим речима више брине оно што се назива фисионим производима - ствари у које се уранијум цепа кад је у реактору или бомби, као што су радиоактивни цезијум, радиоактивни стронцијум, радиоактивни јод.

"Они представљају већи проблем по контаминацију животне средине. Али зато што се на локацијама за обогаћивање не дешавају нуклеарне реакције, а експлозија бомбе их не би покренула, ови опасни радиоактивни 'фисиони производи' не би били присутни", рекао је он.

У постројењу Натанз, после бомбардовања, ИАЕА је пронашла радиоактивну контаминацију на самој локацији, али је рекла да је ниво радиоактивности напољу остао непромењен и на нормалном нивоу.

"У случају уранијума, радијација не путује заиста далеко", каже професорка Клер Коркхил, председавајућа минералогије и управљања радиоактивним отпадом на Универзитету у Бристолу.

Али за људе близу локације, могли би да постоје одређени ризици по здравље.

"Што се тиче токсичности по људско тело, свакако не желите да удахнете честице уранијума и да га уносите у тело". То је зато што честице уранијума могу да се заглаве у ћелијама, или у вашим плућима или у желуцу, и полако да се радиоактивно распадају, а то ће направити штету", рекла је она.

Поред радиоактивности, изложеност хемијским материјама такође може да представља проблем за свакога ко је у близини.

"Ако би дошло до инцидента и центрифуге би испустиле уранијум хексафлуорид, гас који се налази у центрифугама, онда би дошло до заиста тешког хемијског инцидента", каже професор Сајмон Мидлберг, научник нуклеарних материјала са Универзитета у Бангору.

Додаје да ако би овај уранијум хексафлуорид дошао у контакт са влагом у ваздуху, он је прилично корозиван и гадан и може да формира веома, веома јаку киселину.

"Али не би имао масивне еколошке последице мимо веома, веома локалне области", закључио је он, пише Би-Би-Си.

ИАЕА каже да њен Центар за инциденте и хитне случајеве ради даноноћно и да ће наставити да надзире статус иранских нуклеарних постројења и нивое радијације на његовим локацијама.